Istraživanja pokazuju da su bezbrižni vikendi gotovo stvar prošlosti. Ne tako davno, vikend se koristio za porodična okupljanja, izlete, odmaranje i pripreme za radnu sedmicu. Domaće zadaće su se radile petkom, a mir subote i nedjelje se ničim nije narušavao.
Danas ljudi provedu do čak 13 sati tokom vikenda kako bi nadoknadili posao koji nisu stigli u toku sedmice. Radnim danima su često preumorni i nemaju volje jer rane na posao, što im se kasnije vrati poput bumeranga.
Petkom se uglavnom ranije zaspe zbog umora, a onda subotom dočeka sav posao od prethodne sedmice: pranje veša, čišćenje kuće, pospremanje stvari, obavljanje tekućih poslova…. Ako imate dogovor, pritisak je još veći- jer sve to treba završiti! Trebalo bi se i poigrati sa djecom, posvetiti se partneru, a naravno i sebi. Pročitati koju knjigu, pogledati film. Moglo bi… Kada bi vikend trajao barem 4 dana.
Pritom su žene ugroženije, jer one generalno provode više vremena obavljajući kućne poslove. Tako da se u nedjelju uveče osjeća umor koji je gotovo jednak onome od petka uveče-što ne bi trebao biti slučaj. To nas ne spriječava da, poput robota, ispunjavamo mehanički obavezu za obavezom, ostavljajući vrijeme za uživanje za kasnije.
Zašto to sebi radimo? Zato što živimo u vremenu kada je aktuelno biti preopterećen, pod stresom. Odmarati nije moderno, a odmoran čovjek izgleda kao da ne radi puno toga u svome životu. Naravno, to je privid.
Tzv.”vikend depresija” je karakterisana sniženim raspoloženjem i odsustvom želje da se nešto radi. Također, vikendi nas vraćaju u djetinjstvo i bude nostalgiju, koja često nije poželjna.
Slobodni dani i vikendi su naročito rizični za osobe koje su usamljene. Dani koje drugi provode sa partnerima ili porodicom, oni uglavnom provode sami. To ih podsjeća na osjećanja koja imaju, čime im se dodatno otežava.
Savremen tempo života sve više ugrožava brakove i porodice, jer se život stavlja na “stand by”. Najdraže ostavljamo za kasnije i “kada budemo imali više vremena”. Za mentalno zdravlje i dugoročni boljitak je bolje provesti kvalitetnih pola sata dnevno sa porodicom, nego ostavljati sve za vikend.
Ne treba zanemariti ni očekivanja. S obzirom da se preko radne sedmice pošteno umorimo, očekujemo da nam vikend treba biti savršen. No, subota i nedjelja su dani baš kao i svi drugi- i u njima svašta može poći po zlu. Šta možemo uraditi da nam vikendi više ne predstavljaju dodatni stres?
Smanjiti očekivanja.
U petak se “dogovoriti” sa sobom da ne očekujemo nemoguće od subote i nedjelje. Podsjetiti se da neće biti savršeno, te da je to prihvatljivo.
Isplanirati svoj vikend.
Ne u detalje. Napraviti okvirni plan. Ukoliko plan bude predetaljan i preširok, opet ste u zamci da se osjetitite preopterećenima.
Uvesti radne obaveze i tokom nedjelje.
Sav veš možete oprati petkom, djecu možete okupati subotom, stan možete pospremiti prije odlaska u grada, a ne ostaviti za kasnije. Raditi možete i rano ujutru umjesto kasno uveče.
Nastavite listu…
Napravite shemu vašeg tipičnog dana i pokušajte aktivnosti uskladiti sa time. Veliki dio stresa proizilazi upravo iz želje da stignemo sve.
Ne ostavljajte sve za vikend!
Puno je bolje napraviti okvirni plan i svaki dan utrošiti po pola sata na neki zadatak koji nerado radite. Tako ćete se zaista radovati vikendu, kada ne bude podrazumijevao obavljanje zadataka sa kojima ste u zaostatku.
Nemojte spavati do podne!
Suprotno očekivanjima, istraživanja pokazuju da spavanje dokasno direktno utiče na nezadovoljstvo vikendom. Javlja se osjećaj da smo „ protraćili“ dan. Što smo u većoj stisci sa vremenom i imamo više obaveza, nezadovoljstvo je veće. Isplati se probuditi ranije. Ljudi koji su zadovoljni svojim životom znaju da vikend predstavljaju dva slobodna dana koja mogu provesti kako žele. Ali im ta dva dana ne trebaju da bi bili sretni i ispunjeni- oni znaju da istinska sreća ne zavisi od toga koji je dan ili godišnje doba.
